Za sladoled se kaže da je najstarija poslastica na svetu i u mnogim zemljama najpopularniji dezert. Istorija sladoleda bazira se na različitim pričama, ipak dve su najučestalije. Prema prvoj, istorija sladoleda seže čak do 3000 godina pre nove ere, kada su Kinezi poznavali recepturu koja je preteča današnjem sladoledu.

 

Namirnica koja se pravila od mleka, rashlađene vode i drugih sastojaka je oduševila Marka Pola koji je nakon povratka sa Dalekog Istoka prvi pisao 1292. godine o sladoledu kao ledenoj poslastici koja je služena na dvoru Kublaj-Kana koji se nalazio na području današnjeg Pekinga. Na italijanskom dvoru su prema Polovim recepturama posle pripremali sladoled, a postupak i recepture su bile strogo čuvane. Sladoled postaje poposlastica bogatih.

 

Više egzaktnijih podataka možemo naći u u pismenim izvorima iz starog Rima, gde je car Neron (37-68. godine) imao i leti na raspolaganju sneg i led čuvan u posebnim jamama koji su mu njegovi robovi u velikim posudama donosili s planina. Sneg i led je posle korišćen za mešanje sa raznim voćem i medom kako bi se pripremili razni “sladoledni napici”.

 

Italijani su voleli sladoled i stalno su pronalazili nove načine kako da smrznu sladoled i poboljšaju njegov ukus. Sladoled su spravljali i na dvoru Katarine di Mediči koja ga je ponela sa sobom kada se udala za budućeg francuskog kralja Henrika II (1533. godine), i tako odala tajnu svom suprugu, a ovaj svojim kuvarima.

 

Posle se iz Francuske receptura za sladoled proširila u Englesku gde ga je engleski kralj Čarls I (1600-1649. godine) poslužio 1648. godine svojim gostima na jednoj od bogatih kraljevskih zabava. Kralj Čarls je inače bio poznat po po brojnim gozbama na svom dvoru, na kojima je voleo da priprema razna kulinarska iznenađenja za svoje zvanice. Gosti su bili zadivljeni i naravno radoznali jer je jelo bilo kremasto, slatko, ledeno i mekano, ali je glavni kuvar morao ćutati o recepturi. Kuvar je svoju diskreciju dobro unovčio jer mu je Kralj Čarls I zbog toga davao vrlo visoku platu, kako bi se sladoled zadržao kao kraljevska poslastica. Nakon kraljeve smrti 1649. godine, tajna čarobne poslastice ubrzo je otkrivena.

 

A onda se krenulo dalje. Sladoled prelazi Atlantik u 18. veku. Britanski kolonisti donose sa sobom u Ameriku recepture za pripremu sladoleda i bum je započeo. Ređaju se napisi o pripremi sladoleda u domaćinstvima. Prenose se recepture. Piše se o pripremanju sladoleda na javnim balovima.

 

1774. godine izvesni Filip Lenci iz Londona u Ameriku je dopremio poslastice uključujuči i sladoled. Iste godine sladoled se u Njujorku mogao kupiti i na ulici. Posao je krenuo ne samo proizvođačima sladoleda već i proizvođačima kutijica u kojima se sladoled servirao. Zapisi govore o čak 70 novih vrsta posuda namenjenih za serviranje sladoleda. Takođe je poznato da je 1813. godine sladoled serviran na inauguracionom plesu američkog predsednika Džejmsa Medisona.


Tokom 19. veka i u Evropi se proizvodi sladoled u zanatskim radionicama

Amerikanci ga sredinom 19. veka počinju proizvoditi na veliko. 1846. godine Nensi Džonson je razvila uređaj za kućnu pripremu i smrzavanje sladoleda za šta se koristila smeša leda i soli. Najznačajnijom u istorijai sladoleda smatra se ipak 1851. godine, kada je Džejkob Fuzel osnovao kompaniju za industrijsku proizvodnju sladoleda u Baltimoru i mogao je da proizvodi sladoled u većim količinama. Ali to nije bilo dovoljno, jer je trebalo izumeti uređaj za zamrzavanje i čuvanje sladoleda koju je trebalo da ima svaka trgovina. Takav uređaj je izmišljen tek 75 godina kasnije, tj. 1926. godine.

 

Iako sladoled ima dugu istorija, njegov nagli procvat nastaje razvojem rashladne tehnike. Upravo zahvaljujući tom izumu, omogućeno je transportovanje sladoleda i u najudaljenije krajeve.

 

Sladoled se prvo servirao i prodavao u malim metalnim posudicama u 18. veku. Zatim su usledili korneti početkom 20. veka, a tek nakon toga sladoled se pakovao u posudicama od kartona i tvrđeg papira. Sladoled se ubrzo nakon toga prodavao i na štapiću, što je bila svojevrsna revolucija u proizvodnji sladoleda, a taj izum pripada Amerikancima.

 

Kako je nastao sladoled u kornetu?

Sasvim slučajno. Bilo je to 1904. godine u gradu Sent Luisu u Misuriju. Budući da je bio vruć dan posetioci privredne izložbe morali su se na veliko rashlađivati i osvežavati, pa su prodavci sladoleda trljali ruke. Sladoled se tada prodavao u rashladnim kolicima. Veliki promet na kraju je stvorio probleme prodavcu Čarlsu Menčesu koji je u jednom trenutku ostao bez metalnih posudica za sladoled, a imao je dovoljno sirovina za pripremu sladoleda. Ali snašao se, a u rešenju problema pomogao mu je njegov prijatelj Ernest Hamvija, doseljenik iz Sirije. On je prodavao nedaleko Čarlsa neku vrstu ukusnih i hrskavih palačinki. Čarls je otišao do kolege uzeo nekoliko tih palačinki i savio ih u kornet (fišek) i u njemu posluživao sladoled.

 

Danas sladoleda ima svuda i sve je boljeg kvaliteta. Sladoled već dugo nije luksuzna poslastica, već široko rasprostranjena namirnica. A kod nas u Trafikama možete da kupite najkvalitetnije Nestle sladolede i da osvojite vredne nagrade.

 

AKCIJA NESTLE SLADOLEDI 5+1 GRATIS + AKCIJA NESTLE LIZAZOV

Svaki kupac koji u našim Trafikama kupi pet bilo kojih sladoleda i sakupi pet nalepnica dobija jedan Nestle Lion sladoled u kornetu. Tražite od naših prodavaca da Vam daju karticu i nalepnicu uz svaki kupljeni sladoled. Fiskalne račune čuvajte kao potvrdu da je sladoled kupljen u nekoj od naših Trafika.

 

A dok ližete tih pet sladoleda ne gubite vreme već učestvujte u NESTLE Lizazovu! Napravite selfie sa Nestle sladoledom i što luđe nameštenom frizurom! Objavite fotku na Instagramu, Twitter-u ili Facebook-u, koristite #LIZAZOV i ulazite u trku za iPhone 6 i vredno putovanje!