Roman “Evgenija Hajden“ je putovanje u poslednju deceniju 19. i prvu 20. veka, u dvadesetak godina koje je Evropa nazvala Lepom epohom (La Belle Époque). Kod nas  je to  vreme između dva turska i Prvog balkanskog rata čijim se početkom završava roman. Naizgled miran, ovaj period puca od unutrašnje napetosti koju stvaraju protivrečnosti staro/ novo, tursko/ evropsko, moderno. Sukob starog i novog sveta je vidljiv na svakom planu, a najvise ličnom, individualnom. Robovanje starim navikama pod jakim uplivom novih moda u načinu shvatanja i ophođenja stvara raskol u ličnostima.  Autorka je, verno oslikavši jedno razdoblje, uspela da čitaoce  prenese u to vreme i omogući im da se poistovete sa likovima, da osete njihov svet. Za to je bilo neophodno oslikati čitavu društvenu pozornicu, dočarati ambijent, eksterijer i enterijer, nošnje, frizure, jelovnike, od Orijenta do Austrugarske.
 
Ono što pripada istorijskom u ovom romanu je i okosnica same radnje- razvod kraljevskog bračnog para, kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Taj razvod je doneo nezapamćenu krizu na dvoru i u zemlji. Imao je svoju nesrećnu refleskiju na čitav narod, pa tako i na pojedince. Beogradska porodica Naumović-Vilaret, čiju sudbinu pratimo kroz roman, iz generaciju u generaciju prenosi zlu kob upravo izazvanu tim razvodom.
 
U to razdoblje, na tako postavljenu istorijsku scenu, autorka uvodi Evgeniju Hajden, fatalnu ženu koja je i kraljeve bacala na kolena. Ceo njen život, od rođenja obeležen strašću i zlom kobi,  stao je na tom raskršću vekova, između Beograda, variošice Sveti Ahilije, raskošne palate austrougarskog cara Franca Jozefa i rezidencije Milana Obrenovića. Noseći sve odlike femme fatale, Evgenija pleni vanvremenskom lepotom, opčinjava i satire sve koji joj se nađu na putu, ali i sebe samu - silovitom ali zabranjenom ljubavlju prema Milanu Obrenoviću. Otkupivši život svog brata i postavši dvorska metresa i kockarski ulog, Evgenija Hajden nas uvodi u mračni svet dvorskih intriga i skandala, svedočeći o ceni greha i iščekivanju sreće, o iskupljivanju savesti i raskolu razuma i srca… 
 
Evgenija nije istorijska ličnost, ona je produkt fikcije, iako je inspirisana činjenicom da je jedna od mnogobrojnih Milanovih ljjubavnica bila jedna bečka lepotica. Poznato je na šta je sve kralj Milan bio spreman kako bi došao do žene koja mu se dopadne, pa ukoliko je bila udata unapredio bi muža kako bi mu ljubavnica bila bliže, a ako bi se muž protivio bila bi mu nameštena intriga, pa je proterivan iz zemlje, a kralju ostavljan “brisan prostor“. A šta bi se desilo da kralj Milan ne može da dođe do žene koju želi, već mu ona ostane nedostupna i nedodirljiva? E na tome je izgrađen lik Evgenije Hajden.
 
Ovo sjajno debitantsko ostvarenje naše autorke Marije Miketić Tanjug je uporedio sa Zolom i Floberom. Svojom vrednošću, autentičnošću i voisokostilizovanim jezikom ovaj roman zavređuje čitalačku pažnju, s obzirom da su ga urednici i kritičari videli kao delo koje vraća u literaturu slavljenja lepote jezika i nudi prepoznatljiv duh klasika.