Od oko 1886. godine svi pripadnici švajcarske vojske bili su opremljeni džepnim nožićem sa drvenom drškom. Nekoliko godina kasnije vojska Švajcarske počela je da koristi tada novi model pušaka koje su se mogle rasklopiti samo pomoću odvijača (šrafcigera). Tako je i odvijač dodat na standardni nožić, uz još i šilo, razvrtač i otvarač za konzerve. Ti prvi višenamenski nožići švajcarske vojske proizvodili su se u Nemačkoj, sve do 1891. godine kada je švajcarski zanatlija, Karl Elzener osnovao namenski zanatlijski ceh sa ciljem da snabdeva vojsku svoje zemlje. Među različitim nožićima koje je osmislio, najpopularniji je bio "oficirski nož" sa dve oštrice i četiri alatke.
Victorinox
Tokom narednih nekoliko godina Elzener je dobio konkurenciju, a švajcarska armija je diplomatski odlučila da kupi po polovinu svojih potreba od oba proizvođača. Nakon smrti majke Viktorije, Elzener odlučuje da po njoj nazove liniju nožića, a dvadesetih godina prošlog veka ime kompanije je promenjeno u Victorinox ("inox" - koji ne rđa, neoksidirajući).
Danas se ovi popularni praktični nožići proizvode u stotinama verzija i veličina u mestu Porentruj u Švajcarskoj, u količini od oko 34.000 komada dnevno.
Izvor: National geographic