U romanu Luzitanija pripoveda se fantazmagorijsko-alegorijska povest iz vremena Prvog svetskog rata, viđenog iz višestruko pomerene, višeslojne perspektive. Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju Atanasijević stvara kompleksnu sliku sveta u kojoj se ludilo doživljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti. Delom oslonjen na tradiciju fantastičkog realizma, delom nastajući na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije, roman Luzitanija sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja. Preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanja haosu Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču o temeljnim egzistencijalnim i društvenim pitanjima savremenog sveta.

Ovo je njegov prvi roman, a nagrada mu je dodeljena na 83. rođendan NIN-a, 22. januara u 17h.

"Zahvalan sam što je nagrada dodeljena delu, a ne imenu, što je ono našlo svoj put do čitalaca i stručne javnosti. Fascinira me činjenica da knjiga, otkako se pojavila u knjižarama, funkcioniše kao živo biće i stiče svoj put i vidljivost mimo autora", rekao je Atanacković čija osnovna preokupacija u životu nije pisana reč.

Upitan da prokomentariše što je napisao da je "Luzitanija najmanja država na svetu sa najdubljim sukobom između progresa i ludila", Atanacković je rekao da je stigma vezana za ludilo viševekovna a da je ovladavanje ludilom kroz vreme i istoriju značilo vrstu progresa.

"Mislio sam da je neophodno da zamislimo državu koja će biti primer dobrog projekta, a da je sačine i zamisle marginalizovane populacije", rekao je Atanacković i podsetio da je radio sa marginalizovanim grupama među kojima su osobe sa invaliditetom čija su prava konstatno i sistematski ugrožena.

Prema rečima urednika rubrike kultura nedeljnika NiN, Dragana Jovićevića, Ninova nagrada je dokaz da iako se kultura urušava već dve decenije, nada i dalje postoji.

"Ninova nagrada je jedan od retkih svetionika koji održava visoko poziciju kulture u društvu", naveo je Jovićević.

 

Mišljenje članova žirija

"Preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanju haosu Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču o temeljnim egzistencijalnim i društvenim pitanjima savremenog sveta", naveo je žiri i dodao da je "Luzitanija" roman koji pomera granica. 

 

Članovi žirija ocenili su da je pobednički roman "delom oslonjen na tradiciju fantastičnog realizma, delom nastajući na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije, roman Luzitanija sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja". Koprivica je naveo da je ovo knjiga sa elementima fantastike bez rezova, da je Atanacković u njoj veoma dobro koristio podatke, iskontrolisao sudbine veoma velikog broja junaka, od Velikog rata do danas. Kako je dodao, to je priča napisana iz višestruko pomerene, višeslojne perspektive. 

Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju Atanacković, kako je dodao Koprivica, stvara kompleksnu sliku sveta u kojoj se ludilo doživaljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti. 

 

Koprivica je dodao da je Luzitanija napisana veoma bogatim jezikom, jer koristi različite discipline, od slikarstva do botanike. "Njegova posebna država smeštena je u 1916-oj, tamo gde je ležao jedan od najvećih srpskih pisaca, Petar Kočić. Bila bi sreća da ova naša Srbija danas ima takvu vladu na čelu sa doktorom Stojimirovićem", rekao je Koprivica. 

U užem izboru za NIN-ovu nagradu bilo je devet romana.