Nežni, bledoljubičasti cvet sa imenom kraljice Natalije kojim se u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom "cvet feniks".

Nije lako odlučiti se da li kod Natalijine ramonde više očarava njena skromna i ljupka lepota ili neverovatna izdržljivost po kojoj je dobila čak i nadimak "cvet feniks". Naime, čak i kad se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada je zalijemo.

 

Natalijina ramonda uvedena je kao simbol kojim obeležavamo Dan primirja odlukom Vlade Srbije 2012. godine, a simbolika je višestruka. Ovaj cvet se može naročito naći na planini Nidže čiji je vrh Kajmakčalan poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, a pozadina značke je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice.

 

Ova otporna perena nosi i medalju britanskog Kraljevskog udruženja hortikulture, a Britanci takođe imaju poseban amblem za Dan primirja - stilizovanu značku u obliku cveta maka, prvog cveta koji je nikao na bojnim poljima Prvog svetskog rata.

Biolozi kažu da Natalijina ramonda potiče još iz vremena ledenog doba, a ramonde su kao vrsta u svetu poznate od 19. veka, kada ih je francuski istraživač po kome nose ime otkrio na području današnje Španije, u Pirinejima.

Međutim, 1874. godine Josif Pančić je došao do značajnog otkrića kada je otkrio da ramonde postoje i izvan Španije. Otkrio ih je na teritoriji južne Srbije, ali je zaključio da je reč o novoj vrsti koju je nazvao Ramonda serbika (Ramonda serbica).

Deset godina kasnije, dvorski lekar Sava Petrović otkriva da na Balkanu postoji još jedna vrsta ramonde sa nešto drugačijom krunicom i listovima. Budući da je bio u službi na dvoru kralja Milana, Petrović ovoj vrsti daje naziv Ramonda nathaliae, u čast kraljice Natalije.

Ljubitelji prirode koji žele da vide Ramondu nataliju i Ramondu serbiku u cvatu mogu to da učine u Jelašničkoj klisuri kraj Niša, koja je jedna od retkih mesta na Balkanu gde ovi cvetovi uspevaju.