Pravoslavni običaji za najtužniji dan svih vernika

 

Sutra je Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista. Ovo je najtužniji dan za sve hrišćanske vernike. Ovim činom Gospod je pristao na žrtvu raspeća na krst, i time primio sve grehove čovečanstva na sebe.

 

Kao što je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro, apostol Petar, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta se odrekao svog Gospoda.

Na taj dan crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili raspeću.

Počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni ga!”, zatim, nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”.

 

Na Veliki petak se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Strogo se posti i jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da se farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.

 

Takođe se i ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

 

Farbanje jaja

Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju uskršnja jaja i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik.

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom, domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca se igraju oko majke i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakog časa.

 

Izvor: a1info