Prikaz stripa Dilan Dog – Divlje Godine“, 155. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 364. broj u Italiji, scenaristkinje Barbare Baraldi i crtača Nikole Marija

 

 

Tandem Baraldi-Mari u ovoj epizodi rekonstruiše deo Dilanove ”divlje” prošlosti prepune mladalačkog entuzijazma. Tu prošlost najviše od svega obeležava Dilanovo prijateljstvo sa talentovanim muzičarem Vinsentom, fromentnom benda ”Grom i pakao”. Dilan je i sam član ovog benda kome je i nadenuo ovaj naziv. On ima ulogu roudija, što znači da je on zadužen za zakazivanje svirki, organizaciju transporta, rešavanje tehničkih problema i brojanje novca nakon svirke. Kako Marko Šelić u uvodu u ovu epizodu navodi, Dilan biva nešto slično Brajanu Epstajnu, nezvaničnom petom Bitlsu. Epizoda se prostire kroz prošlost i sadašnjost u kojoj Dilan nakon mnogo godina ponovo sreće Vinsenta.

 

Zanimljivo je da je ovo druga epizoda za redom koja nam daje uvid u deo Dilanove prošlosti. Sklavi se uvek trudio da igra na kartu da većina toga o Dilanovoj prošlosti ostane ”neizgovorena”. Time je puštao mašti i radoznalosti na volju svim čitaocima i upravo taj ”veo misterije” je doveo do toga da Dilanov lik bude tako fascinantan. Da li je otkrivanje Dilanove prošlosti u ovolikoj meri nedostatak ideja ili je popunjavanje narativnih praznina u kontinuitetu istraživača natprirodnih pojava jednostavno posledica Rekionijeve vladavine i pokušaja da se Dilan uklopi u savremeni svet? Verovatno će svaki fan ovo doživeti na svoj način.

 

„Divlje Godine“ prate proverenu premisu već viđenu u mnogim filmovima slične tematike. Kako nemilosrdna, kapitalistička mašina šou biznisa utiče na živote i odnose između glavnih aktera? Zanimljivo je što ova epizoda otkriva kako je Dilan odlučio da napusti bend  ”Grom i pakao” i rešio da se pridruži policiji. Dilan i Vinsent se sreću u sadašnjosti i imaju priliku da kopaju po zakopanim uspomenama. Uspeh koji je usledio nakon Dilanovog odlaska je promenio Vinsenta. Zajedno evociraju dragocene trenutke provedene zajedno kojima su dominirali eksces i prestupi, kao i posledice svega toga.

Ako se nakon svega do sad pročitanog pitate ima li ova epizoda uopšte veze sa horor žanrom, odgovor je potvrdan. Ubistava i ubica ima, ali se sve odigrava prigušeno i u pozadini. Baraldi se više fokusira na pripovedanje o Dilanu i Vinsentu negoli na izgradnju horor atmosfere. Priča i njen narativ su zaboravljivi, zaplet očigledan, ali Baraldijeva ne guši i epizodu je moguće pročitati u dahu. Epizoda vredi jer se dotiče prelomnih momenata kao što su Dilanovi razlozi da se pridruži policiji, njegovog lečenja od alkoholizma i porekla fraze ”peto i po čulo”.

Marijev crtež je prijatniji aspekt priče. Na sugestivan način on pomaže da čitaoci drže kurs čitanja. Flešbek scene su neodoljive. Njegovi stilovi su gotički, a figure sužene. Jak i upečatljiv aspekt njegovog crteža u ovoj epizodi su niz ubistava sa izrazito puno prskanja krvi, ali šteta što narativ to ne koristi. Dilanove halucijacije pod uticajem narkotika su takođe efikasno nacrtane.

Dilan u epizodi Divlje Godine ne rešava nikakav slučaj, već samo evocira prošlost i afere u koje je umešan. Korišćenje starog trika ”ličnog zapleta” je ipak bilo uspešnije u prethodnoj epizodi „Izgubljene stvari“.

Izvor: http://stripblog.in.rs/