"Kontraendorfin" Svetislava Basare dobitnik je 67. Ninove nagrade za najbolji roman na srpskom jeziku.
NIN-ov žiri činili su književna kritičarka Marija Nenezić, pesnik Branko Кukić, književnik Ivan Milenković, pesnik Marjan Čakarević i novinar Teofil Pančić. Zbog epidemiološke situacije ceremonija proglašenja pobednika održana je putem Zoom-a.
“Odluka je da Ninova nagrada za roman 2020. godine bude dodeljena Svetislavu Basari za ‘Kontraendorfin’. Taj roman sačinjen je od nemogućih scena i nedopustivih zaključaka, kojima se pretresaju temelji ne samo Srbije, nego i savremenog sveta uopšte. Ovim romanom čitalac se izvodi iz zone komfora”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju žirija koje je na onlajn konferenciji pročitao predsednik žirija Teofil Pančić.
Čakarević je naveo da je Basarin roman prevagnuo zato što „knjiga donosi nešto bitno, kvalitativno, novo, čega nije bilo u prethodnim Basarinim knjigama“.
U užem izboru našlo se 17 romana, dok je za 67. Ninovu nagradu konkurisalo ukupno 212 dela.
Predsednik žirija Teofil Pančić je rekao da je u konkurenciji za NIN-ovu nagradu bilo mnogo više romana nego prethodne godine, ali da nije bilo mnogo „koronskih romana“, kako je očekivao zbog epidemije korona virusa.
„Očigledno je to tema koja tek treba da sazri“, rekao je Pančić i dodao da je ove godine bila „ozbiljnija konkurencija u odnosu na prethodnu godinu“, a da je, što se tiče tema koje su obradjivane „paraistorijski diskurs u nekom posustajanju“.
Basara je sada dvostruki laureat Ninove nagrade. Prethodno je priznanje osvojio za roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (2006), a bio je i u najužem izboru za ovo priznanje sa romanom “Majn kampf” (2012).
“Kontraendorfin” kroz ispovest izvesnog Stojkovića, slikara koji je prestao da slika, u trenutku kada predoseća svoj kraj 2009. godine ispoveda se naratoru Kaloperoviću i postaje mu neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata do trenutka kada razgovaraju. U ovom, kako navodi izdavač ovog romana Laguna, “vrhuncu Basarinog opusa u demontiranju srpskih mitova”, ispisanom kroz Basarin prepoznatljiv stil, kroz ironiju, hiperbole i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića, Milovana Đilasa…
Izvor: rs.n1info.com