O knjizi:

Istorija je učiteljica života i majka mudrosti, a edicija Istorija civilizacije biće na policama svačije kućne biblioteke prava riznica znanja. U deset tomova predstavljena je istorija čovečanstva od njegovih postanaka pa sve do savremenog doba, na svim kontinentima i u svim mestima koja su bila kolevka izuzetnih graditeljskih, umetničkih, naučnih i drugih dostignuća. Čitava edicija bogato je ilustrovana atraktivnim fotografijama koje same za sebe pričaju priču o čovečanstvu od njegovih početaka pa do trenutka u kome živimo – kada je „budućnost već počela“. Tekst je prilagođen vrhunskim zahtevima ljubitelja znanja, zbog čega je ova edicija i uvrštena u univerzitetsku literaturu na španskom govornom području. PRVI TOM posvećen je preistoriji, avanturama lovaca iz kamenog doba, načinu na koji su ljudi u ovoj pradrevnoj eri oblikovali oružja i oruđa, pravili odeću, štitili se od vremenskih nepogoda i branili od prirodnih neprijatelja, zatim njihovim kultovima – kojima dugujemo, na primer, do danas sačuvanu čudesnu zagonetku Stounhendža – i prvim oblicima umetničkog izražavanja, kojima možemo da se divimo u pećinskim „galerijama“ na primer u Lasku i Altamiri. Preistorija, dakle doba pre nego što počinje istorijsko praćenje ljudskih zajednica i njihovih složenih odnosa, začeta je procesom hominizacije i traje kao ljudska ekspanzija. Ta ekspanzija ide od lovaca ledenog doba, čija predstava u našem pamćenju već pokazuje kakav je bio taj rani čovek i šta sa njim imamo zajedničko. Njegov prvi i najvažniji zadatak bio je da opstane, ali pravi cilj je zapravo da ovlada životnom sredinom. Čovek preistorijskog doba počeo je da razvija sisteme verovanja i nešto što nas i danas već na prvi pogled opčinjava - pećinsku umetnost. Oblici proizvodnje i sredstva kojima se služio, seoska naselja koja je razvijao, megalitski spomenici koje podizao, razvijanje keramike i metalurgije, a zatim otkriće točka, pa pripitomljavanje konja i drugih životinja, sve je to izmenilo set i način života, sve ga to približava nama i predstavlja kao pretka kojeg moramo i hoćemo da razumemo.