Delo Geometrija čuvenog francuskog filozofa, matematičara i začetnika racionalizma, Renea Dekarta, predstavlja osnovu današnje analitičke geometrije. Uprkos tome što su pojedine ideje iznete u delu bile pod uticajem Dekartovih prethodnika, niko pre njega nije povezao algebru i geometriju. Učinio je to tako što je geometrijske figure predstavio pomoću algebarskih jednačina. Ove inovativne metode omogućile su brže rešavanje problema, od kojih se neki bez odgovarajuće algebre ne bi mogli ni rešiti. Takođe, u ovom delu Dekart je uveo i danas poznate konvencije za obeležavanje konstanti i promenljivih, kao i metod za izolaciju korena, tzv. Dekartovo pravilo znakova. Delo je objavljeno 1637, kao dodatak čuvenoj Raspravi o metodi, u kojoj ukazuje na potrebu da se revidiraju dotadašnje metode i pojmovi na kojima su izgrađene naučne teorije. Pored Geometrije, objavljena su još dva dodatka, Dioptrija (La Dioptrique) i Meteori (Les Meteores). Ovim dodacima Dekart je želeo da na praktičnom primeru pokaže da je njegov metod bolji od tradicionalnog.