Gospođa Pavica je Primorka u zlatnim godinama i želudac joj se okrene svaki put kada je neko nazove ženom u zlatnim godinama. Živi u malom mestu, peva u malom horu, kao i njena majka udala se za pomorca sa kojim je u braku čitav život. Ima ćerku Anu, sina Tonija i bolna kolena. Deca su za nju bezuslovna ljubav i doživotna robija, i da se opet rodi, nikada ih ne bi rodila. U sedamdesetoj je prvi put srećna jer je našla muškarca pred kojim ne mora da kleči. I ne razmišlja o smrti. Ana je obrazovana i samostalna žena u pedesetim koja dobro zarađuje, ima migrenu i problem sa želucem. Zbog mlađeg muškarca je ostavila predivnog muža i dete i nikada je nije bilo briga šta svet misli. Njoj se divi čak i mlada ljubavnica njenog drugog muža. Dok u ordinaciji čeka tretman akunpunkture Ana je ubeđena da joj je majka poludela i razmišlja o nezadovoljnom ocu, bivšem i sadašnjem mužu, njegovoj ljubavnici... I strahu od smrti. U polifonom romanu Kosturi okruga Medison, Vedrana Rudan beskompromisno i duhovito, a nadasve umetnički uspelo, govori o roditeljima, deci, ljubavi i seksu. Ona razbija stereotipe o požrtvovanim majkama, poslušnim ćerkama, posvećenim muževima i zlim ljubavnicama. Stereotipe zbog kojih svi oni postaju žrtve.