Dvotomno izdanje nastalo na osnovu višedecenijskog istraživanja. Opsežna studija dr Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku najcelovitiji je i najiscrpniji pregled svih ratnih i mirnodopskih stradanja srpskog naroda tokom, po Hobsbaumu, „kratkog (1914–1991)” ali i nesumnjivo najkrvavijeg veka evropske istorije. Ova široka panorama iskušenja kroz koja je srpski narod prolazio tokom XX veka i kroz koja delimično i dalje prolazi svojevrsno je ogledalo epohe u kakvom neki njeni najuticajniji protagonisti i njihovi potomci, a bogme i poneki Srbi, ne vole da se ogledaju. Baš zato bi knjigu Nasilje nad Srbima u XX veku valjalo da čitaju naši sunarodnici i svi savremenici kojima istina leži na srcu. Od skretanja pogleda na drugu stranu, ili razbijanja nepotkupljivog ogledala, može biti samo štete. Prof. dr Darko Tanasković Autor, prof. dr Radoslav Gaćinović poduhvatio se zahtevnog posla da rezimira istoriju političkog nasilja nad Srbima u toku XX veka, jednog zlog usuda koje se srpskom narodu pripremalo i činilo na balkanskim prostorima. Svoju pažnju usmerio je na istorijske razloge tog činjenja, ali i činjenje samo, njegov obim i kvantifikaciju, njegove protagoniste. Prof. Gaćinović piše da se na Balkanu ništa nije dešavalo mimo evropske, a kasnije i svetske politike. Autor daje i svoje viđenje srpskih pokušaja da se odbrane i promovišu ideju slobode u zajednici sa drugima sa kojima su delili ili dele prostor na kome žive i za koje su Srbi držali da imaju zajednički ideal i interese. Dr Gaćinović je primenio multidisciplinarni pristup, pomoću koga je dao teorijski okvir obrađene teme. Čitalac, gotovo udžbenički, dobija objašnjenja o značenju pojma nasilje, geopolitičkim odrednicama balkanskog prostora, sukobu niskog intenziteta, političkom terorizmu i prozelitizmu ili konverziji. Po tome je ovo delo osobeno kada su slične teme u pitanju. Autor ne samo da informiše o svojim saznanjima, autor podstiče čitaoca da razmišlja o kontroverzama koje je na ove teme proizvodila doskorašnja literatura pisana iz srpskih, ali i svetskih pera. Dr Mile Bjelajac, naučni savetnik