Роман Газда Младен сваки читалац носиће заувек дубоко у себи, јер је на његовим страницама написана прича о судбини човека који је живео гледајући у јуче и сутра, ослушкујући туђе жеље уместо својих и бијући битке за све друге осим за себе. Тако је проћердао свој век жедан слободе и гладан љубави. Много је раскрсница, стаза и путељака од тренутка у којем се живот расцвета до тренутка у којем лишће прекрије цвеће, али напослетку је једино важно изабрати пут изнад којег се издалека открива пејзаж окупан сунцем и онда храбро кренути ка његовим хоризонтима, не заборављајући одакле смо кренули и где желимо да стигнемо. Младен је на једном месту у роману и сам казао да се не хвата све што лети, али његов живот нас је уверио у то да све што једном одлети, више се не враћа. „До овог остварења српска књижевност није имала роман које у тој мери указује на тежину положаја мушкарца у патријархалном друштву. Минуциозно описани карактери, проблематика идентитета, жртвовања зарад материјалног стицања, разапетост између осећања дужности, интимних страхова и љубави чини да након читања Газда Младен постане једно од омиљених дела не само српске модерне него и српске књижевности уопште.“ - Бојан Чолак