Veliki Teks 5 – Neumoljivi

datum objavljivanja: 20. 3. 2025

naslovna strana A: Klaudio Vila
naslovna strana B: Stevan Subić

tekst: Mauro Bozeli
crtež: Klaudio Vila

broj originala: 35
naslov originala: L'inesorabile

Temelji za ovu posebnu pustolovinu postavljeni su još 2002. godine, neposredno po završetku čudovišno duge priče objavljene u brojevima 501, 502, 503 i 504 mesečne serije (odnosno, prva četiri broja redovne edicije Teks u našem izdanju – prim. prev.). Tamo je, po scenariju Klaudija Nicija, Klaudio Vila vizuelno dočarao povratak demonskog Mefista iz zagrobnog života u stvarni svet. Upravo tada je Vila s oduševljenjem prihvatio zadatak da ilustruje novu avanturu našeg rendžera, koja je, iako prvobitno planirana za redovnu seriju, ipak zaslužila čast da bude priključena prestižnoj ediciji na velikom formatu. Od početnih tabli bila je očigledna usklađenost sa zapletom Maura Bozelija, koji je pak, po svojoj ustaljenoj praksi, istom dodao ikonografsku snagu jednog istinskog i nadahnutog „filmadžije”. Međutim, meseci su prolazili, a potom i godine, a Viline obaveze crtača naslovnih strana odvraćale su ga od stranica „Neumoljivog”. Naime, osim „zvaničnih” korica, neumorni crtač iz Koma je, od februara 1996. do decembra 2017, crtao i svojevrsne razglednice u boji koje su se poklanjale kao dodatak uz prvih 428 brojeva edicije Tex Nuova Ristampa, a od februara 2007. do januara 2015. i 256 naslovnih ilustracija edicije Collezione storica a colori, u kojoj je reprintovana čitava saga o Noćnom Orlu, a koja se distribuirala kao dodatak dnevnom listu Republika i nedeljniku Espreso. Zbog toga je stvaranje „Neumoljivog” napredovalo sporo, a njegove table koje bi postepeno stizale u redakciju uvek bi bile dočekivane, kako je naš direktor Davide Boneli napisao, „sa strepnjom (jer nismo mogli da dočekamo da objavimo kompletno delo), ali i beskrajnim divljenjem, budući da je svaka izgledala lepše od prethodne i u potpunoj harmoniji sa sjajnim bozelijevskim scenarijem. Bila je to prava epska ’vestern drama’ koja je maksimalno istakla vizuelni i narativni potencijal stripa kao medija, i čija se jedinstvena i specifična ekspresivnost sada oslobodila bilo kakve pretpostavljene podređenosti u odnosu na pravu kinematografiju ili književnost.”

Svakako, čitajući i gledajući rezultat pred vama, i svi vi ljubitelji Teksa složićete se da je ovde umetnost stripa dostigla jedan od svojih vrhunaca. Ukoliko je glavna karakteristika Velikog Teksa oduvek bila da ugosti najveće i najpoštovanije majstore pera i četkice, možemo reći da „Neumoljivi” predstavlja najbolju potvrdu majstorstva Klaudija Vile, pa možda i ostvarenje karijere (naravno, uz iščekivanje drugih, budućih poduhvata), obeležene iskrenim, dubokim poštovanjem prema junaku kojeg su 1948. godine stvorili Đanluiđi Boneli i Aurelio Galep Galepini, kao i duboke, instinktivne privlačnosti ka „oblačićima koji govore”, koja se rodila još u ranom detinjstvu. U vezi s tim, Vilina prisećanja iskazana u poetičnom autoportretu objavljenom 2015. godine u katalogu izložbe u okviru festivala Albissola Comics čine mi se prosvetljujućim: „Sećam se prvog puta. Bila je to samo kratka sveščica, ali kada sam je otvorio, otkrio sam čuda o kojima nisam ni sanjao. Listao sam je. Bila je to samo jedna stranica, ali puna fascinantnih svetova. Gledao sam je. Bili su to crteži. Nepomični znakovi na papiru, ali ja sam ih video u akciji. Bio sam uronjen u tišinu, ali u mojim ušima se odvijala izistinska eksplozija zvukova, buke, vike i reči iz tog sveta. I nakon što sam podigao pogled i zatvorio tu knjižicu, oči su mi još uvek bile krcate avanturom, akcijom i zvukovima. I moja mašta je naučila da leti. Bio sam dete, a ti papirni svetovi ispunili su mi život. To je bila prava ljubav. Ista ona ljubav koju i dan-danas ulažem u prazan papir, tragajući za čudesima, fascinantnim svetovima i crtežima ispunjenim dinamičnim pokretima. Ovoga puta s druge strane olovke. Ali s istim divljenjem kao ono dete.”