Bane Bjelica ostaje veran ličnom crnom talasu, na kom jaše od svoje prve knjige. I u ovoj knjizi on beži u svoje skrovište, u prostore i vremena komunističke Jugoslavije, ali i post-Jugoslavije, prateći život i smrt jednog ludaka, Adama Feliksa Srećkovića. Zajedno sa njim, čitalac prati i njemu bliske i daleke, uglavnom lude, ljude. Među njima je i Bane, sin Adamov i alter ego autora. Da li je Adam zaista Banetov otac? U ovom romanu jeste. Da li je Banetova majka njegova majka i u ovom romanu? Može da bude, ne mora da znači, a nije ni bitno. Bjelica je iskusni maštar, pa je likove i događaj, uključujući i one iz lične porodične istorije, zdrobio u ovaj roman reklo bi se sa velikom lakoćom i nepodnošljivom mukom podjednako. Ali, Bane Bjelica sve što radi tako radi. Ako volite gorke pilule od papira, evo jedne koja ne leči život, ali pomaže da ga lakše proživimo, samo pod uslovom da najpre poludimo.